Kada oči zatraže naočale

Piše: Vesna Janković

Nekad mi je bilo neobično vidjeti moju majku  što svako malo uzima naočale, gunđa i ljuti se jer ne vidi pročitati „ona mala slova na etiketi, tko ih je samo izmislio“. Još donedavno naočale sam koristila samo za čitanje i rad na kompjuteru. Ali, s vremenom, i meni su se slova i brojke iz čistog mira počela smanjivati. U dučanu, na televiziji, ma gdje god da se okrenem i slova i brojke  sličlila su na  apstraktno slikarstvo. A ruku na srce, nisam  pretjerana obožavateljica apstrakcije. Iako po prirodi idealista, po difoltu sanjar, iz iskustva realista. Neobičan spoj. Ali sebi nisam htjela priznati da izbliza dobro ne vidim.

Tako sam se odjednom  i ja počela ljutiti. Stvarno, tko je vidio štampati tako mala slova po etiketama. Em ne vidiš cijenu, em ne znaš sastav, em da li je prošao rok trajanja. U trgovinama tekstilnom robom ne vidiš da li se nešto kvrči, na kojoj temperaturi se pere, pegla li se ili ne….ma prestrašno.  Isprava sam ispitivala kupce do sebe, kao , „možete mi pročitati ovo , baš se nešto dobro ne vidi“, a danas nonšalatno uzimam svoje  naočale iz torbice i gle, čuda. I brojke i slova su sasvim u redu. Normalne veličine. Ni traga  apstrakciji. I onda priznaš sam sebi da si „čorav“. Da bez naočala ne možeš više funkcionirati i biva ti lakše. Nabaviš onu uzicu da ti naočale stalno vise oko vrata i više se od njih ne odvajaš. Sklopite stalni radni odnos. Na doživotno.

Ni fotkati više ne mogu izbliza bez naočala. Zato, ako vidite neku ženu kojoj o vratu umjesto ogrlice ili lančića vise naočale i koja parkom obilazi drveća, možete biti sigurni da sam to ja. Ne želim više riskirati mutne slike. Ne znam kako vi, ali ja ni u životu ne volim ništa mutno. Zato nigdje više bez  naočala.

Tvoj share je nekome vrijedna informacija!
O autoru
Međimurje Press – specijalizirani vremenski zapisnik koji donosi najnovije i pouzdane vijesti iz Međimurja.

Vezane vijesti

Komentiraj

*