Piše: ŽELJKA DRLJIĆ
Barica i Ferdo, vrana i vrana(c) iz Perivoja Zrinskih, ponovo su zajedno. Izgladili su „nesporazum“, iz pretprošle kolumne, a kako se mnoge ljubavi u slasti pomirenja razbuktaju, tako su krotka i bogobojazna Bara i produhovljeni, ali neshvaćeni, Ferdo prepletenog perja i paperja dočekali smiraj dana u svom gnijezdu, na najvišem katu stambenih krošnji u gradskom parku. Barica je, glave naslonjene na lijevo krilo muža, kao i obično, paralizirano zurila u zaslon mobitela, a Ferdo je čitao – kako to Bara precizno detektira – „neku glupu knjigu“.
„Ferdo, gle, piše da nam prijeti crni led. Kaj je to crni led?“, upita Bara dragoga, ne skidajući očaran pogled sa zaslona.
„To znači da će biti poledice i da ljudi pri upravljanju onim svojim metalnim kantama trebaju paziti da se ne sudare.To su naslovi kojima navlače naivne. Kužiš, Bara?“
„Kuuužim… a, Ferdoo, znaš da budu ljudima sad mobiteli javljali kad bude potres?!“
„Bara, zar trenutno baš ništa o Maji Šuput nema na tom tvom mobitelu?! Pusti me da čitam. Kakav alarm?! Kakav potres?! Ne mogu ljudi predvidjeti vrijeme potresa. To možemo mi, no oni su još daleko od toga“, iznervirano će Ferdo.
„Nemaš pojma. Pišu ljudi iz Rijeke da su im se neki dan uključili alarmi na mobitelima i da su mislili da im javljaju da će za nekoliko minuta biti potres. Ali vele da su bili jako razočarani jer su im alarme poslali zbog orkanske bure i snijega, pa su protestirali da im to više ne šalju… jedino ako bude potres, onda da“, prkosno će Barica, na što Ferdo rezignirano odmahnu krilom.
„Isusebože!“, uzviknu Bara: „Piše da nam prijeti novi polarni ugriz?!“
Ferdo odšuti i na to.
„Gle ovo! Na dnu Jadrana otkrili nešto zastrašujuće! Ferdo, gledaj!“
„Barice, ništa zastrašujuće, već vrijedno istraživanja. Daj, molim te, prestani pregledavati to smeće. Postaješ poput ljudi. To je vrsta osuđena na propast. Sve što izmisle služi tome da ne moraju misliti. Što ih manje misli, to se lakše njima manipulira. Mobiteli su im sve pametniji, a oni sve gluplji. Zar ne vidiš u što upadaš?!“, u dahu saspe Ferdo bujicu riječi.
Barica, zadubljena, u sadržaje na svom zaslonu, nije ni čula što Ferdo govori.
„Ferdo, kaj je to femicid?“, ponovo će ljupka Barica.
„Ubojstvo žene… rodno uvjetovano, prema prijedlogu novog zakona“, namršteno će Ferdo.
„A kak se onda zove ubojstvo muškarca?“, pronicljivo će Bara.
„Samoubojstvo!“, ispali Ferdo, a Barica lucidno zapazi da je suprug zafrkava.
U tom trenu, zaledi joj se mobitel. Nakon uzaludnih pokušaja ponovnog pokretanja, ljutito ga odbaci, a pogled joj pade na reviju za žene koju joj je Ferdo neki dan donio i ugleda križaljku na zadnoj stranici.
„Voliš križaljke? To ti je odlično! Zabaviš se i naučiš nešto novo“, reče Ferdo uz osmijeh i udobno se zavali u gnijezdu jer je baš stigao do zadnjih akorda romana koji su mu snagom ježili paperje. Udubi se u tekst kad:
„Ferdo! Koja je međunarodna oznaka za Španjolsku? Ne paše mi Š.“
