Dan kada postaneš svjestan prolaznosti života!

Piše: VESNA JANKOVIĆ Sivim hodnicima bolnice odzvanjaju koraci. Ljudi sa sobom vuku svoje sudbine gledajući im pravo u lice. Zastajkuju. Propitkuju. Zaustavljaju se. Neki žure. Otvaraju i zatvaraju vrata. U rukama nose fascikle, uputnice, povijesti bolesti. Visoki, niski, mladi,...

Iz opusa “Priče s autobusnog kolodvora Čakovec” autorice Blaženke Križan 5

Ponedjeljak – Autobusni kolodvor Čakovec/čekaona; Zvordano zašuljana… se dotepla v čekaonu, hračnula je i v red stala za kartu. Nekaj je mrgotala; čulo se samo – nemaju pljuvačnicu, gombala je i v rukav se brisala. Nešči šapče; toga ga več zdavnja ne, pa de ona živi...

Iz opusa “Priče s autobusnog kolodvora Čakovec” autorice Blaženke Križan 4

Priča s autobusnog kolodvora Čakovec; Petak Sklisko i hladno zimsko jutro, …šofer – 9, 05; očete ka pemo ili nemo nikam?! Pa neje tak zima kak se kaže. Je, meni pak je je je, zebe me za prste na nogaj, nesam si bujke omotala. Nejte mi reči. Mamica, ve bum ja se zakuril ka...

Iz opusa “Priče s autobusnog kolodvora Čakovec” autorice Blaženke Križan 3

Četvrtak Razglas; Autobus za Pribislavec, Belicu, Domašinec, Novakovec, Podturen… kasni 10 minuta. Jezoš nam dospela k našemu doktoru, a naručena sam. Što bi rekel da bomo kesnili. Gusti doma leži v gipsu, delo me čaka a Vanč je rekel da bo malo k nam došel. Doma nesme piti pak...

Iz opusa “Priče s autobusnog kolodvora Čakovec” autorice Blaženke Križan 2

U autobusu; srijeda Dobro jutro, no žene ste se najele klobasi na sejmu, pita šofer putnike. Jesmo Francek. Pa kaj već idete dimo, komaj je 9 vur, kam se tak žurite. Na delo; tre kuhati, pospravljati, zdigane kolače zamesiti, palačinke zvordati, mladinu nahraniti, go...

Iz opusa “Priče s autobusnog kolodvora Čakovec” autorice Blaženke Križan

UTORAK U AUTOBUSU Šofer: „9,05; smo si nutri?“ Dobroćudan i uvijek nasmijan javlja se šofer; Žene, dajte nejte, hote kaj krenemo, si imamo posla, snehe, de ste, „svekrive“, o… i vi učiteljice, kak bi mi bez vas dišli, nikak. Deca bi se plakala. F torbi sigurno i jedinice nesete?...

“Sve bilo je MUZIKA”

Piše: VESNA JANKOVIĆ „Thank you for the music“ pjevala je svojevremeno ABBA . I doista. Možete li zamisliti život bez muzike?  Ja ne mogu. Bilo bi to jedno suhoparno, nezanimljivo, pusto i mlačno putovanje kroz život. Uz muziku se možemo  smijati, opustiti i veseliti se. Često...

Kava treba biti crna kao pakao, snažna kao smrt i slatka kao ljubav

Piše: VESNA JANKOVIĆ Nemam pojma što se svi furaju na tu prvu jutarnju kavu. Te ne mogu pušiti bez kave te ne mogu progledati bez kave te  bez kave uopće ne mogu zamisliti dan . Evo, moj kolega npr. bez kave ne bi bio isti čovjek. Iako zna da je već kasan na odlasku, mora skuhati...

Vremeplov uspomena

Piše: VESNA JANKOVIĆ Sjećam se, bilo je to davnih godina kada sam polazila niže razrede osnovne škole. Na more se putovalo autobusima  i trajalo je poprilično dugo. U Istru se putovalo preko Slovenije i Postojne, 8 do 10 sati. Uvijek mi je bilo slabo.  Cijelim sam put...

Osmijeh Mona Lize

Piše: VESNA JANKOVIĆ Pogledala sam se ujutro u ogledalo. Nije da to ne činim svako jutro, ali danas sam po prvi puta primijetila razmak između zubiju. I da su mi nekao manji,tanji. Kroz glavu su mi prošle slike svih onih faca sa televizije koje imaju bijele, pravilne i...