KOLUMNA: Vesna Janković
Prije dva dana pisali su naveliko o postupnom gašenju DVB-T signala i prelasku na DVB-T2 signal. Nemam pojma što to znači i nisam se previše zamarala time. Imam kabelsku i mislila sam da će to sve biti ok, jer sam na jednom portalu pročitala da „ Svi koji prate televiziju putem drugih platformi (IPTV-a, kabelske ili satelitske televizije) neće morati mijenjati svoju prijamničku opremu niti će prelazak na bilo koji način na njih utjecati.” I do večeri tog dana, tog 03.11. nisam palila televiziju. Kad sam je napokon upalila ustanovila sam da nema niti jednog programa. Samo se naziv Vivax preko cijelog ekrana palio i gasio neprekidno. Kažu na internetu samo uđi u meni i nađi automatsko pokretanje programa. Uđem ja u meni tj. ne ja, nedaj bože da bi nekom bila na meniu, nego lijepo stiskam daljinski na meni i taman nađem ono što tražim, ali tv se opet ugasi. I tako cijelu večer. Ne možeš ti to uhvatit niti za glavu niti za rep, a kamoli za neko pretraživanje. Ma nek ide vrit, odustala sam. Prešla na tamnu čokoladu. Uzela knjigu i čitala. Prva večer bez televizora.
Sutradan, 04.11. ista situacija. Potpuno ista. Pokušavam automatski, ručno, ne ide. Doduše našla sam dva kanala, ali iz čistog se mira televizor sam pali i gasi. Malo ima zvuka, malo nema, daljinski ne diram, kao da ga pokreću sami duhovi. Dosta sam dugo bila uporna. Čak sam promijenila i baterije na daljinskom misleći da je možda u tome problem. Nije. I nakon nekog vremena opet sam odustala. Nadoknadila vrle kanale kikirikijem i bademima. Uzela knjigu i čitala. Druga večer bez televizora.
E, znala sam da će i treća večer, dakle ova, biti bez televizora, ali sam u toku dana nazvala KDS koji su ljubazno primili poziv, sve zapisali i obećali u roku par dana riješiti problem. Sad čekam. Malo je čudno biti bez zvuka i slike televizora. Pretiho. Samo crni ekran me gleda sa police. Ali zato čujem kako radi frižider u kuhinji, veš mašina centrifugira kod susjede, netko izvodi psa u šetnju. Još je rano ići spavati. To bi sigurno bilo prije vremenske prognoze, a nju sam rijetko propuštala. Tko zna? Možda ima neki dobar film, dokumentarna emisija. Nešto zanimljivo. A obično nikad nema. Ili je neka repriza ili repriza reprize ili CSI serije koje sam gledala već toliko puta da se pitam ne bi li već i sama mogla biti kakva dobra forenzičarka. A vidiš kako je to. Kad imam što za pogledati, onda nisam zadovoljna. Kad nemam, onda mislim da bi bila zadovoljna sa bilo čime samo da imam. A nekad smo sasvim lijepo živjeli i bez televizora. No, ta vremena su tako davna da ih se vjerojatno nitko i ne sjeća.
Ništa. Treba se malo strpjeti. Ima još badema, tamne čokolade i mandarina. Uzet ću knjigu i čitati. Bit će to i treća večer bez televizora.